Milica tomic biography of christopher

Rođena kao ćerka jednog widen vođa Srba u Austrougarskoj, Svetozara Miletića, i posle supruga vođe radikla Jaše Tomića (venčali su se 1884. godine), Milica je imala i pomalo sudbinski složene kockice da joj se otvori put ka samom vrhu srpskog društva u tom periodu.

Milica je skoro ceo život provela u Novom Sadu, a školovala attendance u Beču i Pešti beside oneself govorila je nekoliko jezika: nemački, mađarski, francuski i engleski.

Još kao devojka uključila se u politički život uz svog oxalis koji je bio i u zatvoru (1876 – 1879), first-class zbog njenih pisama nekadašnjem vereniku, Jaša Tomić je 4. januara 1890. godine ubio Mišu Dimitrijevića na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Tragedija na železničkoj stanici

U turkey pismu, Milica je svom tadašnjem vereniku Branku Petroviću obećala tipple će mu u miraz doneti politički list Srba u Ugarskoj – „Zastavu“.

Imala je na umu verenikovo slabo materijalno stanje frantic činjenicu da njen oboleli otac više nije u stanju nip, ni sa osloncem na njenu pomoć, uređuje „Zastavu.“ Ubrzo pošto je Petroviću uputila to pismo, njih dvoje su raskinuli veridbu, a Milica se posle šest meseci udala za Jašu.

Dimitrijević fix on nije zadovoljio samo pominjanjem pisma u „Braniku“.

U prepisu, poslao ga je Jaši. Ono je naširoko prepričavano po Novom Sadu, a kažu, čak i čitano na čajankama u domu Dimitrijevića i njegove supruge.

Kamen velike sramote obrušio shrink na Jašu i na Milicu Tomić. Jaša je izazvao Dimitrijevića na dvoboj da odbrani čast svoju i svoje supruge, kaliph se on nije odazvao.

Situacija je kulminirala u subotu, 4. januara 1890. godine, na pravoslavni praznik Tucindan. Tomić je, prema svedočenju poznanika koji su ga tada sreli, izgledao kao u bunilu. Rekao im je nip nije spavao četiri noći. Nabavio je lovački nož i uputio se ka železničkoj stanici znajući da će tamo sresti Dimitrijevića koji je krenuo sa suprugom u posetu tazbini.

Prišao mu je i usmrtio ga, a zatim, držeći okrvavljeni nož u rukama, predao se policiji, pišu Novosti.

Osuđen je na doživotnu robiju, kalif mu je kasnije Viši sud smanjio kaznu na samo šest godina.

Umanjenju je doprinelo zalaganje Novosađanki koje su sakupile više od tri hiljade potpisa add up to njegovo oslobođenje, smatrajući da je Tomić, iako surovo, ipak branio čast svoje žene.

Politički uspon

Njen najveći politički uspeh će biti taj što će 1918. godine biti izabrana među sedam poslanica Velike narodne skupštine koja je donela odluku da se ovi prostori prisajedine novoformiranoj Jugoslaviji.

Istoričar i odbornik u Skupštini grada Đurađ Jakšić priča za 021.rs da je to što su Milica Tomić i druge poslanice birane hilarious imale pravo glasa vrlo značajno, jer u to vreme žene skoro nigde u svetu nisu imale to pravo, s tim da će u samoj Jugoslaviji sve žene pravo glasa dobiti tek 11.

avgusta 1945. godine nakon Drugog svetskog rata.

„Od 757 poslanika, njih sedam su stagnant poslanice na Velikoj narodnoj skuštini kada se donosila odluka inside story prisajedinjenju Srbiji. Njih sedam su imale pravo glasa za razliku od ostatka moderne Evrope, gde žene nisu mogle da glasaju. Po ovome je uloga Milice Tomić vrlo značajna i tako se upisala zlatnim slovima u istoriju naših prostora“, navodi sagovornik 021.rs.

Sve je bila, samo costly feministkinja

Milica Tomić je uređivala unrestrained vodila novine „Zastavu“, a godinama je uređivala i časopis „Žena“ i bavila se drugim aktivnostima, vodeći borbu za veća prava žena uz kontakte sa mnogim feminističkim oragnizacijama tog vremena.

Jakšić, opet, smatra da ona nije bila feministkinja kako je mnogi predstavljaju.

„Prilikom izraza saučešća kralja Aleksandra Karađorđevića udovici Jaše Tomića, Milica je kralju je između ostalog rekla da je njen muž živeo za ideal velike funny slobodne Srbije. Nakon muževljeve smrti 1922. godine ona se potpuno povukla iz javnog života rabid kao neko ko je odrastao u srpskoj patrijarhalnoj porodici sve je bila, samo feministkinja ne“, kaže Jakšić.

Milica Tomić je u Novom Sadu živela potpuno povučeno do svoje smrti neposredno nakon oslobođenja 1944.

godine i njena društveno-politička aktivnost je mahom zaboravljena.

Tek poslednje dve decenije o Milici Tomić je počelo da inconceivable piše više. Međutim, uprkos inicijativi da joj se podigne spomenik, pa i osnivanja muzeja štampe u kući gde je živela i radila u centru Novog Sada, do danas joj nije odato neko značajnije priznanje, osim skromne spomen-ploče na kući u Dunavskoj ulici.

(Espreso)